Svet Automobila - Srbija

Benzin skup zbog akciza

Država je veoma nezgrapno komunicirala sa Evropskom unijom o pitanju izjednačavanja akciza na goriva u Srbiji.

Može se konstatovati da se nije vodilo računa o interesu potrošača u tom slučaju. Cene goriva koja se proizvode u Srbiji mogle bi biti niže da akcize nisu usklađene po gornjoj granici. Na tržištu Srbije je za osam meseci, zbog niže privredne aktivnosti, zabeležen pad potrošnje naftnih derivata od oko tri odsto, za 28 odsto je povećana potrošnja evropremijuma 95, a za oko 30 odsto uvoz evrodizela. Takođe, potrošnja goriva koje više zagađuje životnu sredinu nije smanjena, a razlog je zastareo vozni park u našoj zemlji - istakao je Slobodan Sokolović, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije na okruglom stolu „Tržište naftnih derivata u Srbiji - osam meseci posle liberalizacije“, u organizaciji sajta Balkanmagazin.

On je istakao da su primedbe da je Naftna industrija Srbije krivac za visoke cene naftnih derivata apsolutno netačne i odao je priznanje toj kompaniji na „tvrdoj“ cenovnoj politici koja se formira shodno tržišnim kretanjima. Prema njegovim rečima osim NIS-a nijedna druga kompanija ne objavljuje izveštaje iz kojih bi se mogli analizirati nivoi cena, investicije u infrastrukturu ili transport nafte i derivata.

Prema mišljenju Nikolasa Petrija, zamenika generalnog direktora NIS visoke akcize dominantno utiču na formiranje cena naftnih derivata u Srbiji.

- Tržište goriva u Srbiji je liberalizovano, cene se slobodno formiraju, tako da NIS ne može biti indikator drugim naftnim kompanijama za formiranje maloprodajnih cena. NIS ima najniže cene, a one nisu iste na različitim benzinskim pumpama. Prosečna marža NIS-a iznosi od osam do 10 evrocenti po litru goriva. Primera radi u Bugarskoj je 13 evrocenti - istakao je Petri.

On je najavio da bi u toku ove godine trebalo da bude pušteno u rad 25 novih i rekonstruisanih pumpi u vlasništvu te kompanije. Petri je dodao da NIS stalno unapređuje efikasnost i kvalitet usluga kako bi bio što konkurentniji na tržištu, istakavši da ta kompanija posebnu pažnju poklanja proizvodnji naftnih derivata usklađenih sa evropskim standardima, modernizaciji rafinerija i benzinskih stanica.

- Efekte liberalizacije tržišta i sniženja cena neutralisalo je povećanje akciza na dizel sa 30,47 na 37 dinara i bezolovnog motornog benzina sa 45 na 49,5 dinara. Cena sirove nafte je u prvih sedam meseci ove godine 20 odsto viša nego u istom periodu prošle. Da je uredba o cenama naftnih derivata još uvek na snazi cena benzina BMB 95 bi bila veća za 10 dinara. Tvrdnje da naftaši ostvaruju velike profite nisu tačne. Reč je o delatnosti koja zahteva znatne investicije, dok je profitna stopa skromna. Marže jesu nešto veće na evrodizelu ali su zato za tečni naftni gas 2,5 dinara - istakao je Aleksandar Mileusnić, predstavnik Udruženja naftnih kompanija Srbije.